Soba svakog studneta u vreme ispitnog roka za njega postaje hram, mesto duhovnog uzvišenja, svetoučilište. Raspored predmeta, uključujući i skripte, neukom oku liči na potpuni haos, a roditeljima na svetogrđe doma u kojem živiš na njihovoj milosti ili nemilosti. Za tebe je cela soba u potpunoj harmoniji sa svime što se u njoj nalazi, osim upravo sa tvojim roditeljima, a najmanje sa majkom.
Dolaziš sa prvog ispita u nizu te nedelje, neispavan, umoran, jedino što te još uvek drži na nogama je 6 guarana i 3 kafe koje si popio prethodno veče. Ulaziš u sobu koja blista, prašina je obrisana, knjige i skripte su uredno uklonjene sa poda i vidljivih mesta, čarape od prošle nedelje nisu ispod kreveta ( koji je naravno, namešten, kao u vojsci), paučine više nema u uglovima prozora i zidova, i soba više ne smrdi na dim od cigareta.
-KEVO!?! Šta se ovde desilo?!
-Spremila ti majka sobu sine, može neko da dođe, sramota da vidi nered u sobi...Otvorila sam i prozor malo da se izluftira.
-Jaoj kevo bre, koliko sam ti puta rekao da mi ne ulaziš u sobu kad je ispitni rok, da ostaviš sve u redu u kom sam ja ostavio!
-Ali sine, samo sam pospremila onaj nered...
-Ne kvari mi nered!
