Kada smo u gostima, bon-ton nam nalaže da ovako odgovorimo domaćinu koji nas nudi raznim đakonijama, iako bismo ih najradije očima pojeli.
Istinit događaj:
Neka porodica imala klinca, koji je bio prilično, što bi se reklo, alav, gde ga god povedu sa sobom u goste, mali smaže sve što mu se ponudi. Odluče roditelji da stanu na kraj toj praksi, pa počnu malom da objašnjavaju kako više ne sme tako da se ponaša, nego da mora reći "Ne mogu, hvala" kad ga neko nečim ponudi. Kad ga drugi put ponude, treba da kaže isto, a tek kad ga treći put ponude, onda može da uzme. Ubrzo se ukazala prilika da deran pokaže šta je naučio, kad su bili kod tetke u gostima:
Tetka: Ajde uzmi napolitenke, luče tetkino.
Klinac: Hvala, tetka, ne mogu.
Nije prošlo dugo vremena, kad tetka opet nudi, a mali opet: "Hvala, ne mogu."
I prolazi tako vreme, a tetka ćuti, ne nudi više. Roditelji već počeli da spominju kako treba da idu kući, kad malac odjedared viknu:
- Pa, dobro, tetka, kad ćeš više da me ponudiš treći put?
