Rečenica koja se izgovara u cilju utehe i podrške dragoj osobi koja je u paranoji zbog nečega, uglavnom opravdano, a ti pokušaš time makar da joj povratiš trenutno poljuljano samopouzdanje, svestan da ipak ne možeš uticati na činjenično stanje stvari.
- Ženoooo!!!
- Šta je bre Dragane, šta se dereš? Bolje se spremaj. Vozač te već čeka ispred zgrade, kaže da treba da te vozi na sastanak sa gradonačelnikom.
- Ma šta mi je ovo na noktima? Kakav je ovo ljubičasti lak bre?
- Ma Mica se malo igrala sinoć kozmetičarke kada si zaspao. Vidi kako ti je lepo nalakirala nokte. Nigde ivicu nije prešla.
- Ma jesi ti bre normalna, daj odmah aceton, skidaj mi ovo kako znaš i umeš!
- Pa dušo nemamo acetona.
- Kako bre nemamo?
- Pa rekla sam ti juče da ga kupiš kada si se vraćao s posla, a ti zaboravio.
- Ti bre stvarno nisi normalna, kako ću sad ovakav da idem?
- Ma ajde bre nije to ništa. Ne provaljuje se uopšte. Samo nemoj da mlataraš rukama dok pričaš.
- Jao samo da mi popodne ona mala padne šaka. Ništa Mek, samo boranija nedelju dana!
