Pobogu ne! Pobogu zašto?! Koji je sad ovo kurac? Ovo ćemo se zapitati svaki put kada na kraju savršeno zaokruženog filma akcionog ili naučno-fantastičnog žanra (ili bilo kog filma sa tvrđim elementom iščekivanja) glavni lik, na pitanje glavnog sporednog, tipa, "da li je sada konačno gotovo?" pogleda ka horizontu, kontemplira par sekundi i mudro zaključi da ga je filmski studio osudio na jedan, ili pak seriju očajnih nastavaka, čast izuzecima.
-Frenk Kesl, protuvo sa lobanjom na majici! Opet si pobio sedamsto pedeset mafijaša, razbio tri kolumbijska kartela, spasao hiljadu i četiri stotine filipinskih osmogodišnjaka od strahota prostitucije i zapalio Džona Travoltu! Svet nikada nije bio mirnije mesto za život! Da li je tvoj osvetnički pohod konačno gotov?
(Panišer gleda u zalazak sunca, zateže majicu, prebacuje jaknu preko izranjavane Kineskinje i okreće se ka debelom tamnoputom šefu policije)
-Ne. Tek počinje.
