Ceo život, kroz istoriju čovečanstva, učimo kako su ljudi različiti. I učimo da te razlike treba poštovati (kao npr. kad si normalan pa ne mriš crnce i žutaće). Ali onda shvatimo da su nam neke stvari ipak svima zajedničke: svi starimo, svi ćemo jednoga dana umreti, svi moramo da udišemo vazduh, svi imamo ruke i noge (dobro, trebalo bi svi da ih imamo), svi lažemo, svi jedemo, svi seremo (i žene seru, ne zavaravj se!), svi bi mi jebali nešto... Ali se nekad desi da neko nema osnovne karakteristike kao svi ostali. Jedni od njih su sigurno oni ljudi koji kažu da ne uče poslednjeg dana pred ispit.
Teško je ovo shvatiti, ali se čini da ipak postoje. Glupo je da lažeš, nije nikakav blam učiti poslednjeg dana (neki samo tada i uče) a nema nekog logičnog razloga zašto ne bi rekao istinu. Uzmimo sada u obzir da ti stvarno ne učiš poslednjeg dana.
Zašto? Naučio si sve još pre mesec dana i sve savršeno znaš tako da nema potrebe. Čuo si da je dobro da ti poslednjeg dana odmara mozak tako da je bolje da taj dan provedeš sa prijateljima igrajući golf a posle da odeš na izložbu fotografija mladog umetnika iz Aleksinca.
To su laži i priče za malu decu, a ako zaista tako provodiš taj poslednji dan, ili si sa druge planete ili te boli kurac za sve, kako nikog drugog ne boli!
Taj poslednji dan je svetinja, dan kada saznaješ za neke stranice knjige, koje nisi ni znao da postoje. To je zapravo dan otkrovenje kada ti se pokazuje predmet onim kakvim jeste. Dolazi do neke zbrke, ali jebi ga, nešto će ostati. Bez obzira, sigurno nećeš sedeti skrštenih ruku gledajući Pozorište u kući i smejući se na Rođine asocijalne ispade znajući da postoji velika varovatnoća da nećeš proći jer si se poslednjih dana zajebavao ili barem učio manje nego što bi trebalo. Zato učiš poslednjeg dana kao lud. Svaki minuta spavanja, ako ga uopšte i bude, dobro je došao.
Zašto onda reći da ne učiš? Ko si ti? Šta želiš od nas smrtnika? Ako lažeš, prestani i reci da i ti štrebaš i prelistavaš knjigu brzinom svetlosti da bi stigao sve da pređeš tog poslednjeg dana, pokaži da si čovek!
-Matori, hoćemo sutra na basket i posle na pivo ako ožednimo, šta kažeš?
-Nema šanse, sutra mi je ispit, učim bre danas k'o ludak!
-Ma daj, učiš već...cele nedelje se spremaš, odmori malo.
-Našao sam stranicu koja mi je bila zalepljena slinom, tek sam je danas otvorio jer sam video posle stranice 43 da ide 46 pa mi je bilo sumnjivo. K'o za inat, te dve stranice daju smisao celom univerzumu na veoma kompleksan način i imaju više podataka nego poruke gledaoca na pink mjuziku.
-Nisi normalan, treba bre da se odmaraš, ja recimo ne učim dan pred ispit nikad!
-Zašto lažeš?
-Ne lažem, majke mi, treba mi odmor da bih bio skoncentrisan.
-Mislio sam da te poznajem, Prerade, ali vidim da sam živeo u zabludi. Zbogom, Prerade...ako ti je to uošte pravo ime...
