To izgovara prekaljeni ratnik, kasnosredovečni ali još držeći dobronamijerni dragomir felba brižnih očiju, brašnjavih terepvica, rijetkog osmijeha. On zna sve to, on je prošo sve, on je jedini glas razuma, on nosi šajkaču i narodnu nošnju, on puši stare cigarete, on je Mile Bubreg, Frajkor, Torazulu, Aleksa Simić, nosilac odlikovanja, lente i crnog pojasa branislav lečić, on je Šumadinac, on je onaj nabolji tip rase dinarske po Cvijiću, on samo gleda obijesnu i ružnu omladinu koja ne zna šta radi i samo im ovo kaže iz naslova vrteći glavom ali više brinući nego prijekorijevajući eda bi li ih ovim riječima bar malo tako i povratio na pravi put... uzmi sinko Fočić Mehmed aga, uzmi slame u lijevu ruku...
Od njega zazire lokalna viještica ena begović jer je on prozreo nju jedini, prokletu aniku, žderačicu mladeži, njega ne može omađijati prošo je on to, davno prošao, njega bre Francuskinje devestosedamnaeste tele da zadrže u Francuskoj, sve redom tele se udaju za njega, tast mu francuz davao sve, fabrike, kuće, da prevede imanje i ajfelovu kulu na njega al jok bre draži mi je moj milutovac, šajkača i jeleče a i kazan od rakije i komšinica Dara kad potpira veliki veš na lokalnom potoku Jarušnici pa joj se zacrni runo otpozadi kroz pomokrene bele aljine...
Steva Smatralo - Ja ne čitam lektiru, šta, to je sranje, volim samo fudbal lopta mi je samo na pameti pratim čak i ligu evrope i suviše sam nasilan u primerima definicija, čitam samo erotske enciklopediije i pornografski zabavnik stiže mi direkt poštom iz pariza sa ilustracijama tuluza lotreka...
Mile Frajkor - Ne valja ti poso sinovče...
