Ironični izraz koji je upućen sinu koji će se udati. Ne mora nužno biti da se baš uda, ali će dosta toga biti po njenom. A ako će već pre braka ženi da popušta zna se ko će biti glava porodice.
Zašto baš da pere noge? Pa zato što je stari srpski običaj bio da mlada kada se uda i dođe da živi kod mladoženje, opere pored njegovih nogu i noge njegovih roditelja. Pa kad će već da se uda, neka sve ide po redu kako trebuje i kako običaji nalažu.
Radoš: Mama, tata, ženim se!
Svetlana: Jao, sine, ljubi te majka!
Miodrag: Čekaj, Svetlana, ne zaleći se k'o SPS u koalaciju! Je li, magarče, je l' ti to nas zajebavaš kojim slučajem?
Radoš: Daj, ćale, ne mrači, ozbiljno vam kažem.
Miodrag: Aha. Je l' žensko?
Radoš: Kako je l' žensko, pa šta bi bila, Boki 13?
Miodrag: Ne pravi mi se pametan, Radoše, nego odgovori sa "da" ili "ne"! Misliš da te nisam video kako nosiš onaj milje oko vrata mesto vunenog šala, vi mladi danas svi u pedere prešli...
Radoš: Da, ćale, žensko je, sa sve pi...s-sa svim ženskim osobinama.
Svetlana: Reci majci svojoj kako mi se zove snajka!
Miodrag: Čekaj, Svetlana, gde si naskočila k'o SNS na Đilasa! Kako ti se zove ta tvoja?
Radoš: "Ta moja" se zove Agnješka.
Svetlana: Ju naopako!
Miodrag: Da ona nije Vlahinja, ne daj Bože?
Radoš: Kakva bre Vlahinja, Poljakinja.
Miodrag: Nije govno nego se pas posr'o. Pa dobro bre, sine, jesam li ti ja rekao sem Srpkinja nijednu neću da vidim u kući?
Radoš: Mi se volimo.
Svetlana: Ako, neka ste vi meni živi i zdravi. A iz kakve je kuće?
Miodrag: Lakše, Svetlana, gde si navalila sa tim pitanjima? Odakle ti je ta tvoja i kako ste se upoznali?
Radoš: Agnješka Kurvinska i ja smo se upoznali zimus u Krakovu za Novu godinu i...
Miodrag: Jesam li ti rekao, Svetlana, da ne treba da ga puštamo nigde za Novaka, šta fali novogodišnjem programu na RTSu? Ali ne, ti i tvoj sin zapeli da ide pa eto ti sad.
Radoš: ...i tu smo se upoznali, dopisivali smo se, viđali u Beogradu kad ona dođe i sad smo odlučili da se uzmemo.
Miodrag: I da se lepo skućite ovde u ovaj naš polusoban stan?
Radoš: Taman posla, ja odlazim u Poljsku.
Svetlana: Kakvu crnu Poljsku, moj Radoše?! Pa nećete valjda tamo i svadbu praviti?
Radoš: E da, dobro me podseti. Odlazim tamo za dve nedelje i trebaće mi kinta za prevoz i venčanje.
Miodrag: Čekaj malo, Bukefale, jesi li ti normalan? Kako misliš da svu rodbinu u Poljsku prevezemo? I može li se tamo u EU jesti svinjetina za svadbu, meni rek'o komšija Žitomir da to ne može?
Radoš: Ćale, nema svadbe. Agnješka i ja ćemo se venčati u Lođu, nikakva svetkovina, samo u opštini i crkvi.
Svetlana: A ima tamo naša crkva u tom Loću?
Radoš: Lođu. Nema, u katoličkoj katedrali ćemo se venčati, naravno čim se ja krstim. Pa bolje tamo, Agnješkini su nam uzeli divan stan u samom centu Lođa a ovde bismo se gurali nas četvoro.
Svetlana: Ajme meni!
Miodrag: Dobro, sine. Daće ti otac pare, da se ne brukaš pred Poljacima.
Radoš: Hvala, ćale, nisam ovo očeki...
Miodrag: Da se ne brukaš tamo ni slučajno. I da, ne zaboravi kad dođeš u Lođ tazbini noge da opereš.
Radoš: Što sad noge, ne razumem?
Miodrag: Pa kad već udajem sina barem da se pokaže kao dobar mladi! Jebem li ti sitno žito, daću ja tebi katedralu u Lođu! Svetlana, dajde mi onaj debeli kaiš, ma šta kaiš, daj onu staru cev od radijatora!
