1. Nisam sigurna da mogu da podnesem morbidne misli, perverzije, boleštije koje tvoj um može da stvori. Prestani!
2. Smaraš! Dosadno je! Čula sam to već milion puta..
3. Želim da znam sve detalje. Detaljčiće. Samo se foliram. Svaku pojedinost. Svaku sitnicu. Sve. Baš sve!
- I tako Milutin me polagano skine...i počne jezikom prvo oko vrata...pa usne..pa niže...
- Ju! Ne želim da znam detalje!
- Aaa, izvini, izvini, ja zaboravila da ti si fina cura..Evo neću više..u suštini bilo je..mmmm..tako dobro!
- Pa šta ti je to tako dobro radio? Mislim, kako? Ovaj, mislim, kako si se osećala?
- Pa znaš kako...bilo je nezaboravno...Vrištala sam od zadovoljstva...ali, ti ne želiš da znaš detalje...
----------------------------------------------------
- I tako ti ja sedim na wc šolji, u ruci mi neke novine, štivo za čitanje u takvim trenucima, i kreće...uzdahnem jednom, drugi put...polazi!
- E čoveče, ne želim da znam detalje. Iskuliraj. Jedem.
- Ali, nije tako strašno! Bilo mi mnogo retko. Ne znam što. I žućkasto....i ta krv...ne znam odakle...možda imam gliste, pomislim. Setim se još i kad smo Dragutin i ja, onako pijani, sedeli u pesku i jeli ga... Približim se šolji, pogledam ga...
- Aman, čoveče! Ne želim da znam detalje! U m u k n i! Smaraš!
