Više dijagnoza, nego opis čoveka. Krut kao tuki seljaka kad se podviri pevaljci uspetoj na astal pod vašarskom ceradom, formalan poput švajcarskog autističnog računovođe. Gde god dođe vrpolji se, gleda u sat, neugodno mu je. Svaki mu problem izgleda kao životno fatalan, a svaka prepreka nepremostiva kao Himalaji. Nikad nije naučio da razdvoji posao od odmora i zajebancije.
Kao takav, veoma pogodna jahaća kobila u korporativnom sistemu vrednosti novopečene robovlasničke privrede na našim prostorima, jer je prepadnut od života kao neudata seljanka kad gubi nevinost u vreme vaskršnjeg posta, nema svoje ja, te nema niti petlje da se bilo kome suprostavi i u brk kaže šta misli. Pogodan za zajebanciju i teranje šege, jer je suvi bukvalista. Na trolovanje se pali poput hepo kocke, pošto ne zna ič da iskulira.
Ziceraš: Znaš, kad šaljemo onaj izveštaj za projekat, ja sam sve napisao, stavio sam i neke reference u futnote, samo da složim tabele...
Preldžija: Ej, ajd iskuliraj, roštilj je, posle ćemo o tome. Nego, može pivkana i kobaja, a? Meso je ispalo kao bombona, lepi se za prste. Hmmm, batak možda?
Ziceraš: Neka, neću sad dok pričam o poslu. Nego, meni treba još dan da završim tabele, pa ti šaljem izveštaj. Ti završi onih par stranica, ako može do večeras, i uradi grafikone...
Preldžija: Koji ti je kurac, jebote? Ćevapi i kobaje se hlade a ti mi o poslu drviš, vidiš da imam preča posla. Opusti se malo, kad si ti jeb'o nešto zadnji put, matereti?
Ziceraš: Nešto?! Nešto?! Pa ti si seksista, šovinista. Ne kaže se "nešto" za ženu, nego "neko", nije žena objekat da tako govoriš, gde su ti argumenti za to?
Preldžija: Eno mi jednog argumenta u vidu držala od sekire, čekni malo da ga prihvatim, ne bilo ti zapoviđeno, pa ćemo nastaviti započetu diskusiju. (u sebi) E, jebeš budalu...
