Naravno da znam kako, ali način na koji bih to sad uradio i situacija u kojoj se nalazimo izazvaće preveliko nezadovoljstvo i ogromno razočaranje tebe u mene, pa ovim izrazom kupujemo vreme dok ne smislimo adekvatan način.
- Šta bi sa tobom juče, baš si mi trebao a nigde te nije bilo?!
- Šta se desilo?
- Ana mi se nije javljala, baš sam se bio zabrinuo, pa sam mislio da možda znaš nešto?!
- Pa jel sad sve u redu? Nisam imao pojma.
- Siguran si, teta Mira mi reče da ju je videla kako ulazi u tvoj ulaz?!
- A tvoja Ana, pa tako reci, da, bila je. Znaš da ima ispit uskoro iz matematike pa smo malo duže vežbali, između ostalog i ti si jednom prilikom rekao da bih mogao da joj pomognem.
- Znači, ipak je bila kod tebe? I to ni manje ni više nego 6 sati. Šta ste tačno radili?
- Jeste, ne znam kako da ti kažem...
- Kako bre ne znaš, Ana mi je već sve rekla, samo da vidim jel se priče poklapaju?!
- Paa...
- Šta je bre sa tobom, odrasla si osoba a tu mi mucaš, k'o da krijete nešto, i Ana je mucala, jedva sam uspeo da saznam da niste proradili diferencijalne jednačine?!
- Nismo to stigli.
- Sutra da si se nacrtao popodne kod mene, da pređete to, ja ne znam kako vi mislite da ona položi ako ne pređete sve?!
- Važi, vidimo se.
