Klasičan izgovor štrebera kada budu pitani nešto što treba logički da zaključe na osnovu života i znanja, a da nije citat iz knjiga iz kojih su učili.
- Zamisli, dobio sam 8 iz farmakologije, a onaj Petar je dobio 10. Poludeo sam, tahikardija me radi ceo dan. Hteo sam da se ubijem, majke mi!
- Koji Petar? Onaj kovrdžavi sa minđušom, što stalno sedi u zadnjem redu?
- Da, taj! Zamisli, pitala me profesorka zašto deci dajemo antibiotike kad lečimo grip!
- (panično) I, šta si odgovorio, pa to nema u knjizi?
- Pa, znam. To sam joj i rekao! Kaže ona: "Nije sve napisano u knjizi kolega, ima nešto i između redova". I pita tog Petra, on tu nešto filozofirao kako grip liči na neku bakterijsku infekciju zbog visoke temperature, kako su roditelji panični, pa lekari prave stručnu grešku, neke takve gluposti, lupao šta mu palo na pamet!
- I šta mu je rekla?
- Ništa, dala mu 10 i reče meni: "Vidite, kolega, znanje treba da se primeni, nije sve u tome da se nauči napamet i dobije visoka ocena. Vaš kolega deluje nezainteresovano i izgleda kao neki buntovnik, ali ono što zna, zna i da primeni". Znači, u životu me niko nije tako uvredio, u životu! Teško ću se oporaviti od ovog! Šta sam ja kriv što to nisu napisali u knjizi? Pa nek napiše onda ona knjigu koja će zadovoljiti njene odgovore!
