Zarobljen si, a živiš u iluziji. Iluzija slobode. Ograničen vremenom. Ljudi. Vezan za njih i kad bi da pobegneš. Posao. Zavisiš od rada. Sam ili u grupi – slobodan? Nisi. Slobodan da delaš? Slobodan da presuđuješ? Slobodan da biraš? Da stvaraš? Da menjaš? Slobodan? Ne. Nisi.
Bog. Sudbina. Apsurd. Ti.
Ako bi da biraš - biraš između ponuđenog.
Zar je sloboda birati između crnog i belog kada postoji i sivo, plavo, zeleno, crveno...? Zar je sloboda da presuđuješ kada sudiš po već napisanim ili ne, ponuđenim zakonima koje nisi ti stvorio već su ti nametnuti.
Slobodan da menjaš? Jedino sebe. Da. Ali i tu promenu vršiš po ponuđenim kalupima, jer jedino za njih znaš. I kada si poseban, deo si grupe - onih posebnih.
Jedino si slobodan da stvaraš - ali, opet, i tu si ipak ograničen - genima.
Da, nebo je granica.
Metafora nesagledivih mogućnosti za napredak i prosperitet u nasumičnom preduzetničkom poduhvatu ili ideji. Parabola "puta" očišćenog od "svih prepreka"...što NEBO zapravo i jeste.
Elem, tragajući po haj-sikret vatikanskom arhivu za poreklom samog izraza (imam neke kupone od prošle godine iz Plejboja), naiđoh na podatak da se isti prvi put pojavio u engleskom prevodu Servantesovog "Don Kihota" iz 18.veka, mada kapiram da je svoju današnju slavu ipak stekao neposredno po nastanku i daljem eksploatisanju izuma zvanog AVION. Stremljenja za kolonizovanjem kosmosa da i ne pominjem...
Čru stori iz mog kraja, bejah mladi i hejtoliki tinejdžer tada...eh...
- E, deste...
- E, brate, do jaja što si naiš'o, sad je 'teo Pekmez da ode po tebe...Slušaj...
- Ma, odjebite, bre, ne'am nikakve pare...
- A nijeee to, majmune, znamo da si ubogi blejač k'o i svi mi, heheh, zato smo i došli na ideju koja bi to eventualno mogla da promeni...
- Šta je vama, koji kurac? Ste išli kolektivno na tečaj Nika Vujičića ili...?
- Ne, brate, samo nam je više dopizdelo da se raspadamo na ovoj klupici i žicamo keš od matoraca...Nego slušaj, brate: koja je stvar kojoj pored spavanja dnevno posvećuješ najviše svog vremena?
- Šaznam...Jelo? Drkanje? Komp?
- Bingo, brate. Komp. Kao i svi mi ovde. A znaš da u Deksijevoj zgradi vešernica zvrji prazna još otkako su našli onog mrtvog šarkloa tamo...
- Ne kapiram kuda vodi ovo...?
- Jedna reč, brate - IGRAONICA.
- Znači, iskašljao sam plućnu maramicu.
- Ne, pazi, očistimo malo, nabavimo par stolova i stolica, svako od nas donese svoj komp, napravimo LAN i toeto. Posle kad klinci navale da dolaze, možemo da razmislimo i o eventualnoj ekspanziji u podrum, nači, Kvrga će da pita ćaleta da skloni par mašina i...
- Sâmo nebo je granica, a?
- Taj neki rad, tebreks. Msm, reci da plan ne objašnjava neke stvari, hehehe...
- Pa, ono, vidim samo jedan, malecki problem u celoj priči: 'el kapirate vi, ljudi, da kad budemo sve to očistili, postavili stolove i stolice, umrežili kompove i sve...da nam neće na pamet pasti da tu sad treba da dođe neko drugi digra? Pa, brate, ti prvi ćeš da kažeš "E, napravio azteka, ae ulećite, šifra je BLEYABOYS", 'el kapiraš to??
- A šta njaške, brate, kad tu šifru ne koristim još otkako ju je izvalio moj debil od mlađeg brata, a?!?!
