Onaj koji nikada i nikoga ne časti.
Moj kum.
Pre ćeš da mu izbiješ oko iz glave nego dinar iz džepa.Izvini kume, ali znaš da si cicija.
Nepotkupljivi policajac. Veoma rijetka, skoro pa izumrla vrsta.
- Da ne zamaraš ruku pisanjem, lijepo te častim da popiješ kafu i svi srećni?
- Ako je tako, bujrum Vi sa mnom u stanicu. Insistiram.
Onaj koji nikada ne plaća turu, nikada ne časti ekipu. Nije ni škrtica, ali je daleko i od prosečnog Srbina koji je spreman da zarad dobrog imena u kafani osudi decu da jedu kačamak narednih mesec dana.
Kad je dobio prvu peticu za pravilno ispisanu stranu slova A i M, matori mu je dao jednu novčanicu s likom čuvenog rudara Alije Sirotanovića, s namerom da shvati da će biti nagrađen za svoje uspehe, ali i da mora tu nagradu podeliti s drugima. Ali, on tog dana nije ni jednom od svojih drugara kupio sladoled, svi su platili zasebno.
Prolazilo je vreme, završio je osnovnu, srednju, otišao i vratio se iz vojske, upisao fakultet, završio ga u roku, verio se, oženio i dobio sina. A novčanika se nije latio, bar ne više od onoga koliki je bio njegov deo za stolom.
Čak i kad mu je sin diplomirao nuklearnu fiziku kao najbolji u generaciji, oženio miss Srbije, i sa svojim poluamaterskim timom pobedio i Zvezdu i Partizana do istorijske senzacije i osvajanja kupa Srbije, on je novčanik čvrsto držao u džepu.
Poimanje imena Nečastivog u kafanu izaziva mešavinu straha i grozote. Nije dugo trebalo da se priča o Nečastivom raširi van boemskih četvrti, pa je tako naziv za ovu osobu preuzela i Crkva za poimanje mračnog dela onostranog.
Gradonačelnik Pirota, odnosno alfa Piroćanac
Crkveno, lukaviji ili đavo, Za kafanski svet, neko ko nikad ne okreće turu, za kasirke i konobare neko ko nikad ne ostavlja bakšiš.
-Šta bi ovo danas, ovakvu provalu oblaka nikad nisam video?!
-Mora da je Mirko nečastivi okrenuo turu negde.
Drugar kojeg je nemoguće častiti. Uvek se prvi lati novčanika, dok ti bespomoćno zapomažeš: "Neka, ja ću!"
