Prijavi se

Neće mene oplakati svet

боби браун 2011-10-17 20:43:40 +0000

Увод у ментални коитус задушне бабе чији су наследници првог реда изумрли средином прошлог века.
Крепка старица ужива у позицији предратне грофице и своју чукунунучад, којима је пало у задатак да јој с времена на време опипавају пулс (ал' буквално) излаже изливима нежности и стиховима које јој је у младости посветио несрећно заљубљени песник који је главу изгубио у двобоју, борећи се за част и неузвраћену љубав.

Чукунбаба : - И так'.... Неће мене оплакати свет...

Дежурни
унук : - Да зовем адвоката? Оћеш да мењаш тестамент?

Чукунбаба : - Не тестамент, не ...никог неће својом страшћу, потресати овај живот клет.

Дежурни
унук : - Не, Љермонтов!!!!

Чукунбаба : - Кад се сетим шетњи по Петрвограду, када ми је Михаил рецитовао ове стихове, док се спремао да брани моју част у двобоју....

телефон : зврррррррррррррр!

Дежурни
унук : - Фала курцу, спас у задњи час!

- Ало? Ћао тетка, добро је. Устала је и рецитује Љермонтова...да, поново.
Не знам. Ни доктор не зна. Каже има јако срце.... јебем ли га дал' је зато што пије пола литре водке наште срца.... Важи, хоћу ћао!

Чукунбаба : - Јел то мене неко тражио? да није онај француски гроф? Ако је он, нисам ту!

телефон, поново : - звррррррррррррр!

Дежурни
унук : - Здраво ћале, звала је... Ђекна још није умрла, а ка ће не знамо! Шаљи замену, пуко сам поред ње. Јебе ми се за наследство, 'си чуо!?!

Чукунбаба : - ....Лета младих света обећања, судбина ће прекратити ту....