Koliko god da imate skladnu vezu, uvek ima neka tema koja vam smeta, a koju druga strana pominje kad god ima priliku, iako zna da vas nervira. Naročito ako je njoj u interesu. Mislim da nam je to svima malo u krvi.
Nas dvoje šetamo. Nailazi njena školska drugarica koju nije videla godinama, a koju nije mogla da smisli još od prvog školskog dana. Inače težak gabor. Ja obično ćutim.
- Hej, ćao vas dvoje! Gde si bre ti, mala, nema te sto godina?
- E, ćao, Marija, otkad te nisam videla (osmeh kroz zube)...nije loše, šetamo malo. Šta ima kod tebe?
- Aaa(širok kez), evo spremam venčanje, udajem se uskoro!! Nećeš verovati za koga!!
- Hm...pa i ne verujem...za koga?
- Pa znaš ga, zabavljao se 10 godina sa tvojom drugaricom:))
- Kojom drugar...aaa, nije valjda....za Marka??
- Jeste!!:))) Smuvali smo se pre samo dva meseca, još uvek ne mogu da verujem!!!
- Zzz..za Marka? Otkud on s tob...ovaj, otkud vas dvoje zajedno?
- Pa upoznala ga na rođusu kod Vesne...smuvali se odmah i...to je to!:))
- U jeb...pa kako bre...tako odmah...svadba?
- Pa zaprosio me je još pre mesec dana! Kako je samo bio sladak...duša moja:)
- Dobro...drago mi je zbog tebe, nas dvoje sad moramo da idemo, vidimo se, sve najbolje, Marija...
- Ćaaaoooo!!!:))Nastavljamo šetnju. Minut tišine. Čini mi se da čujem kako joj škrguću zubi. Na kraju progovara.
- Jebote....i ova će da se uda pre mene...
- O, bože...nećemo valjda opet o tome??
- Ali ne mogu da verujem...sve gaborke se poudavaše! Strašno!
- Tako to biva, šta da se radi...hoćemo na kolače?
- Ma kakvi kolači, ne mogu bre da verujem....a dokle ću ja još da čekam? Imam bre trideset godina...ti ne razmišljaš o tome?
- Joooj bre...pričali smo već o tome, nećemo valjda opet?
- A je li, kad smo već kod toga....kuda ide ova naša veza? Mislim...razmišljaš li ti o tome?
- E do kurca...
