Rečenica koju izgovaraju osobe koji preko vozača autobusa šalju neke stvari svojim rođacima i prijateljima. Dok izgovaraju ovu rečenicu, iz džepa vade dvadeset ili pedeset evra, zavisi od toga šta je u koverti koja je obično debela kao biblija i teška bar pola kilograma. Ako vas uhvate na granici da prevozite tu kovertu, vjerovatno vam ne gine koja godina robije i otkaz. Da smo u nekoj naprednijoj državi, ali pošto smo na Balkanu, može se prevesti nuklearna bomba niko ništa ne bi primjetio.
- E majstore. Čekaj, čekaj... Mogu li vas zamoliti da mi prevezete ovo do mog rođaka u Banjaluci, nećete sa ovim imati apsolutno nikakvih problema, vjerujte mi. (Malo vutre, dve zlatne narukvice i tabletice ništa strašno, khm). Čekaće vas on na stanici.
- Hmm. Pa ne znam baš.
- Evo častim te sa dvadesetkom, ajde molim te hitno mi je.
- Ma nema problema.
