Sestra kod dečka.
Brat u kladionici.
Keva kod frizera.
Ćale kosi travu.
Baba gleda Leu Kiš.
Deda ....jebiga, otiš'o negde.
Ručak tokom kog se prejedete za celu predstojeću nedelju.
Ovaj ručak je gospodar svih ručkova.
On predstavlja zasluženu nagradu nakon mučenja sa boranijom, slatkim kupusom i krompir-paprikašem, koje smo primorani da jedemo preko radnih dana. Javlja se u vidu pečenih krompirića i pileta, sarme, punjene paprike ili roštilja, ako je nedelja posle plate.
Od nedeljnog je bolji jedino božićni ili vaskršnji ručak.
Nedeljni ručak ne može da mi pokvari čak ni "Nedeljno popodne" sa Leom Kiš, koje se obavezno u to vreme čuje iz dnevne sobe...
Zbog njega je u Srba stvorena navika o "nedeljnom popodnevnom odmoru"... Niko nedeljom ne želi da odmara zbog odmora, već zato što se svi prejedu za ručak...
Neizbežna pojava u svakom domaćinstu. Jede se supa ( obavezno ), krompir i meso. Svi ukućani se okupe i izostanci nisu prihvatljivi. Majka uglavnom sto postavi u 12, zato što zna da si sinoć pijančio i sad hoće da te kazni. S vremenom prestane da bude tako bolan, jer godine prakse učine svoje.
Zove se tako jer ga jedeš cele nedelje.
Ručak u Etiopiji.
-Mama, kaće više ta nedelja, spao sam na ispod deset kila!
-Sine, imam dobre vesti. Tata naš'o mrtvu hijenu, ove nedelje jedemo dvaput!
-Jeee!
aktivnost na kojoj te babe, tetke, ujne I ostala šira I uža rodbina smara na temu kako je u školi.
Ujna Mira: sine, šta ima novo u školi?
ja: Ma, nema ništa.
Baba Stanojka: Kako bre ništa, šta vas uopšte uče tamo?
Tetka Nena: A neki momak, sigurno ima neki, a?
Ja: Ma, nema tetka.
Tetka Nena: U moje vreme nije tako bilo.
