Svako od nas ima tako nešto u životu.
Nešto što je mnogo bolje da ostane nedorečeno. Veza raskinuta bez one finalne rasprave. Ili prijateljstvo.
Bolje ostavljeno tako da ne kažemo baš sve što mislimo.Sa onom besmislenom nadom da će da se obnovi.Kad - tad. Kad uspemo da ne uprskamo do kraja i do kraja života imamo prostor za razmišljanje kako je dobro moglo da bude.
