Jedna osobrenost srpskog jezika koja, kad bi se malo bolje porazmislilo i kad bi se posmatrala kroz matematičke parametre, logiku i tautologiju) mogla bi da preokrene izgovoreno u sopstvenu suprotnost.
-Some jedan, nikad nećeš završiti školu (matematički gledano: some jedan, završićeš školu)
-Nikad nisam zapalio gandžu, keve mi. (matematički: Zapalio sam gandžu, keve mi)
Pokušaj formiranja pozitivnog stava prema životu negiranjem svega lošeg što nas može zadesiti. Ignorisanje problema u svojoj ranoj fazi sve dok žestoko ne opali po nosu.
Logičan pokušaj, zaista, matematičkim jezikom rečeno minus i minus će uvek dati plus. I tako svojstveno ljudima jer predstavlja liniju manjeg otpora.
Ispravno? Možda. Bolje jedna u sreći i veselju nego stotinu u iracionalnom strahu.
- Mojne da se zajebavaš, matori, znaš kako kažu, posle četrdesete nema zdravih, samo nepregledanih. Idi snimi tu prostatu, za svaki slučaj, ne košta te ništa.
- Joj, nemoj to da mi pominješ, neće valjda mene ta muka da zadesi.
