Izliv ljubavi na Balkanu. Uprkos političkoj korektnosti i ostalim građanskim idejama, kada živiš na Balkanu i vidiš ko ti je sve komšija, prosto znaš da nije reč o kravi, već o komšiji i/ili njegovim ukućanima.
Još se nije rodilo pleme ili narod na Balkanu koje nema za pravilo ovaj izraz, da li u ovom ili onom obliku, da li to javno ili tajno ispoljava ili priželjkuje.
Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Bosanci, Crnogorci, Montenigrosi, Albanci, Šiptari, Bugari, Rumuni, Mađaroti, Makedonci... Čak se udružuju jedni sa drugima, a protivu trećih.
Pred tv kamerama se svi prave fini i učtivi, kako ne bi ispali primitivni ``kao njihove komšije``. Koga god da pitaš, ``oni tamo`` su najgori. Pametnom čoveku je sve jasno, a glupom se i dalje po glavi mota zdravlje komšijske krave, tj. komšije.
Setimo se reklame za toleranciju pre par godina - ``Da komšijina krava bude živa i zdrava.`` Postoji način - ubiti komšiju ili mu oteti kravu. Kravu valja gledati ponekad i kao personifikaciju teritorijalne imovine, kućnih i drugih uređaja i predmeta. Ali, ``oni su gori``.
