Izraz koji se koristi da se odbije osoba koja vam nudi prevoz. Odbijanje je često uslovljeno lošim stanjem motornog vozila ili mentalnog stanja dotične osobe.
Petnaest stepeni ispod nule, sneg pada i vetar duva, pravo u lice našeg nesrećnog putnika, koji čeka poslednji bus do svog zabačenog sela. U daljini nekako uspeva da vidi farove nepoznatog vozila. Ispod svih slojeva odeće oseća kako mu se srce topi od miline. Napokon bus! Ali nakon desetak sekundi neizmerne srece, ispostavlja se da je to vozilo poluraspadnuta zastava 101 koja staje ispred njega. Vozač otvori vrata pozvavši ga da udje. Vođen mišlju "bolje išta nego ništa" naš smrznuti putnik zakorači unutra.
Tu ga dočeka užasan smrad, negde između crnog luka i mrtvih mačića. U pozadini se čuje tiha muzika koju ne prepozna odmah, ali se očito radi o nekom "Grandovom" pulenu. Na retrovizoru vise raspeće i slika maršala Tita, koji se jedva razaznaju od gustog dima vozačeve cigarete. "Da nisi ti Miletov mali, onaj metalika?", upita vozač nakon nekog vremena. Ne čekajući odgovor nastavi: "I ja volim da slusam metaliku, ali ne ovu novu već onu čistu metaliku". Reče to pojačavši radio do kraja... Nesrećni putnik samo pokunji glavu proklinjući trenutak kada je ušao u ovaj košmar.
Sledećeg dana po istom vremenu, isti vozač staje nasem istom putniku nudeći mu prevoz. Putnik mu samo odgovori: "Neka hvala, sačekaću bus". Neizmerna radost ispuni srce našeg usamljenog putnika dok gleda zastavu kako se lagano utapa u decembarske smetove.
