Finalni argument. Kec u rukavu svih ljubitelja rasprava čije priče počinju od kritikovanja Adilovog ponašanja preko umetnosti sušenja pršute do Miloševićeve politike devedesetih, tako da se oslanjaju na njega ako su pobeđeni i saterani u ugao. Di Maria.
-Ajde sine ako uradiš dobro taj domaći i kontrolni idemo ovaj vikend u Jerusalim. Taman malo da izađemo iz Tel Aviva.
-Ali tata ja ne znam da uradim ovaj domaći, teško je.
-Daj da vidim, šta ne znaš?
-Ovo drugi pitanje.
-Šta kaže. Kako je crvenkapa stigla do bake? Sine šta smo rekli, kad se izgubiš onda...
-Prati tokove novca!
-Bravo sine, vidiš kako znaš, ajde šta još ne znaš?
-Ovo peto pitanje. Mileva ima jednu ideju i Ajnštajn joj ukrade tu ideju, koliko na kraju Ajnštajn ima ideja?
-Pa šta smo rekli, kad ti nije jasan i očigledan ogovor, šta onda treba da kažeš.
-Neko je uzeo pare!
-Bravo, pokidaćeš ovaj kontrolni, bićeš ti bankar ljubi ga tata.
Najčešće objašnjenje zašto je u Srbiji nešto tako kako je, umesto da bude normalno ili barem malo bolje.
Pera: Sinak, nešto ne kontam: ovde svi pišaju iza ćoškova i onih silnih kioska. Šta košta opštinu da nabavi jedno 3-4 montažna toaleta?
Mika: Sine, kako ne razumeš, neko je uzeo pare da tu stoje kiosci, a ne klozeti.
