Čista istina i velika, a jednostavna misao, koju je u svom najvećem mega hitu svih vremena, možda i nenamerno, izrekla Viki Miljković, sada već, valjda, i dalje popularna pevačica turbo folk orijentacije.
Rečenica koja joj je možda donela status Konfučija međ narodnjacima, s obzirom da je redak slučaj da neko toliko jednostavno kaže nešto toliko valjano.
Da, neko voli ovo, neko voli ono. Ne možemo svi voleti isto. Ne bi onda bilo različitosti. Ton i vrcakvo, nasmešeno mrdanje glavom koje koristi Viki u spotu za pesmu gde je ovo izrečeno, sugeriše takođe da je htela usput reći kako ne treba naturati nekome mišljenje. Nek voli k'o šta hoće. Dobro, neki u svoja četiri zida. Al' to su ređi slučajevi. Ne treba sad baš paradirati oko toga što voliš, niti smatrati da je neko ko misli drugačije glup.
Nije ni čudo da je to baš Viki rekla, s obzirom da je negde, nekada davno izjavila kako mnogo voli da čita. Knjige valjda.
- Viki. Najzad.
- Molim?
- Dugo sam čekao da te sretnem kako bih ti rekao nešto.
- Izvoli.
- Skupljao sam godinama pare kako bi kupio suzuki, za flašu koce i marlboro sam imao para oduvek. Naučio sam da sviram i gitaru i jebeni buzuki. Našao najbolju diskoteku u gradu. Očarala si me tada svojim blago kravljim, ali iskrenim pogledom jedne seljančice i hteo sam da te plodim.
- Molim!?
- Totalno sam izgubio iz vida u šta si se pretvorila. Ni traga onoj rumenoj nevinosti nije ostalo u tebi, sada si izoperisana karakondžula koja vrišti uz turske melose, obučena kao poslednja kurva. Nisi više čru. Izdala si hard kor kurvo.
- Ćao Viki, ćao čudni čoveče razbarušenog, prilično šizofrenog izgleda. Načuo sam razgovor koji ste vodili i odmah mogu da kažem da bi te ja Viki odspavao baš ovakvu kakva si. Nije mi se sviđao tvoj ruralni stajling sa početka karijere, pa rekoh, ako bi pošla sa mnom da te ošinem na brzaka, tu iza ćoška sam parkir'o auto.
- Ajmo.
