Nema besplatnog ručka reče jedan poznati ekonomista, prevedeno po naški ne očekuj da ti neko da poklon bez jebenog razloga, znaj da ćeš morati da mu učiniš protivuslugu. Primera kol'ko ti duša ište.
Kad neki belosvetski celebrity, neki naš bizmismen ili kakva druga bitanga pokloni novac u dobrotvorne svrhe, ne očekuj da on to radi zbog filantropije, on očekuje poreske olakšice ili povlastice od države...
Kad ti komšija Radoje dođe u avliju posle ravno dve godine ( ne bi ni tada došo, al' umrla ti baba Stanojla, a vi izneli bogato meze), a u ruci mu mučenica od 10 ljeta i po čokolada za djecu. A ti na to: ,, Hvala komšo na poklonima, otkud ti, nisi dolazio ne pamtim? '' Ma sve sam misilo da dođem pa nikako, znaš ti mene komšo...nego komšo nisam nešto pri parama ovih dana, pa reko' samo mogu tebe da zamolim da mi uzoreš onih dvajes ari izakuće (da, da sastavljeno nisam pogrešio, komše sa sela tako kažu), pa da ti platim od kompira kad prodam. A ti kako da odbiješ doneo ti đečici po čokoladu!?
I naravno onaj nezaobilazni primer, kad bajica (može i mladi i ugledni beogradski bizmismen) pošalje šampanjac mačkici iz susednog separea, a ona ako prmi piće, znači prima ga (naravno u svoje društvo, a šta ste vi drugo pomislili, a matori perverznjaci)...
