Status kvo. Naratorsko podvlačenje crte i pravljenje preseka stanja koja često baca u rebus sagovornike kao publiku koja vidi neka nova lica u emisiji Lee Kiš, dok grickaju stiropor koja im se dele za svaki aplauz.
-Ruke u vis bre. Ovo je pljačka, vas dvoje tamo na pod odma', a ti srce moje uzmi ovu torbu i pakuj pare. Gde si bre Ćomi takme, ulazi više, ne mogu sam ovo i gledaj na ono dvoje što sede, sumnjivi su mi.
-Važi tebra, e, vas dvoje tamo, nači ćutanje, nači nema mrdanja sad.
-Izinite, uh, gospodo ako mogu čašu vode da popijem nešto mi nije dobro, muti mi se...
-Gle ovog, pade. Ajde bre Ćomi šta si se zaledio, vidi jel živ, puls, ovo ono. Tebra tačno sam znao da mora neko sranje da bude, šta mu krljaš jezik majmune, rekoh da mu puls proveravaš, ne da džaraš krajnike Bož' me oprosti.
-Ma tebra gotov je ovaj.
-Jel si siguran?
-Ma da bre, viš da se ne cima lik.
-Ma pusti to, proveri mu puls.
-Mrtav je kažem ti, Pinokijeve palačinke mi.
-Au tebra, koje sranje, a puls?
-Zajebi puls, oš da ga overim za ne daj Bože, a i tike mu nisu loše.
