Specijalna replika na sagovornikov skepticizam po pitanju posla koji treba da mu završiš. Opis nečega sigurnog kao fiks na Barsu ili pak, sa druge strane, kao vrbov klin.
-Kol'ko ćeš mi uzmeš za ovaj Huaveji?
-Normalno.
-Šta znači normalno?
-(Da ću ti zadnju paru uzeti iz džepa, bagro, i konfiskovati fontele do daljeg.) To znači normalno jebiga, u skladu sa tržištem, znači nekih 35 do 40 evra. Niko ti neće opravljati ispod toga, veruj mi, dobro si ti prošao kakvih sve ima. Ma nemaš problem...
-Ma dobro, evo ti za sad 20 uzmi. Nego kako nisam ja ranije znao za teb.... .....
E šta ti je vredan čovek, trči samo što pre da ti završi....
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-Kako se dolazi do Kalemegdana?
-Ma samo pravo.
-Samo pravo, pa da upadnem u jarak, je li?
-Jebiga, rođače, sve se plaća (hehe). Šta ti misliš da je lako iz ove vukojebine odlepršati na Kale? Odakle si ti uopšte?
-Iz Subotice, daj mi sad jebeno reci gde je da govnjiva tvrđava i je l' postoji uopšte jebeno.
-Postoji, zemljače, iz ove zabiti možeš do tamo lokalnim busem, koji ide na tri sata, H3 3.7 Hamerom, laserom ili vazdušnim putem. A imaš i jeftiniju varijantu, ja da te odbacim.
-Vidim ja da meni spasa nema, VOZI.
................ ........... ...................
-Kad pre stigosmo, čoveče?
-Ma nemaš problem, sam ti reko? Nego, da ispoštujemo dogovor...
-:pruža hiljadarku: A, jesi siguran da je to to?
-Siguran. Vidiš tu poviše izdignut beton, e tu ti je Abdul Azis predao ključeve tvrđave knezu Mihajlu. Aj ćao :grrrrrrrrrrrrrrrrrrrr: (onomatopeja škripanja guma).
