Izraz koji veoma, ali veoma, često koristim u zadnje vreme.
Nemoguće emisije su učinile da zaboravim na TV prijemnik i daljinac, i svu svoju potrebu za informisanjem i novim saznanjima usmerim na internet i ono malo kvalitetne štampe što je ostalo.
Najnemogućije od nemogućih emisija su tzv. REALITY emisije, a koren tog zla se nalazi u produkcijskoj kući EMOTION.
Da li je zaista moguće da ljude interesuje to kako neko provodi vreme zaključan mesec dana u nekoj kući... Kako neko može da gleda zakazivanje venčanja i kupovinu prstenja po 1000-ti put...? Zar je stvarno toliko interesantno kako će se jedna žena snaći u jednoj, a druga u drugoj kući...? Kako neko može da se loži na nameštene odgovore u najretardiranijem "kvizu"... to nije kviz, to je nagradna igra. Kviz je merilo znanja, a ne "iskrenost" u tome koliko puta si upražnjavao vibrator u anus...
Ključ je zapravo u tome...
Prostakluk i nekultura su srž uspeha gledanosti tih "šou" emisija.
Da li bi raji bila interesantna epizoda "Svadbe 48 sati", ukoliko bi bračni par bilo dvoje kulturnih i obrazovanih intelektualaca...? Ne naravno... TV-u su potrebni brđani zbog održavanja gledanosti... i te epizode i najbolje prolaze.
Dobrodošli u američki sistem zaglupljivanja naroda...
Ne želim da budem deo toga... zato ovde visim non-stop...
