Znate onaj osećaj kada pomislite da ne može gore. Da su se sve masonske lože i iluminati urotili protiv vas, i da baš zato ne dolazi prokleti autobus kada žurite negde.
Kad te prebace kod nadrkanog asistenta kome smeta što ste učili "samo" iz knjige.
Kad ti parče hleba dva puta za redom ispadne na namazanu stranu.
Obično kad to pomisle u filmovima, nadvije se oblak i krene kiša. I to je njima loše kao. Ali može i gore. Mnogo gore. Tu su osobe koje će da nas podsete zašto jako, jako, jako želimo da ih šutnemo u jaja i poželimo da nikada ne nastave lozu zarad dobrobiti ljudske rase.
- Gde si brate, jesi to sam sprnglo tu celu paklu?
- Ma da, Ana me šutnula.
- Opet, a?
- Ovaj put stvarno. Navatala se juče sa onim Perom što ide na ekonomski, ima kao prosek i to. Kaže da je on perspektivan i da zna šta želi. A to što nam je bio stativa kad smo bili klinci, nikom ništa.
- Ma boli te kurac, čuo sam da mu je mali, makar će to da je smori.
- Auh.. Brate, nemoj nikada da imaš decu.
