Nemoj da me zoveš do početka treće ere!

Aleksandar: Čekaj, što me izbegavaš? Već tri dana ne možemo da pričamo...
Lidija: E, žurim...
Aleksandar: Stani, šta nije u redu?
Lidija: E, sutra ćemo...
Aleksandar: Neće biti prilike sutra!
Lidija: Vidi... Dekanka me je juče zvala, pošto sam student prodekan. Pitala me je za mišljenje, pošto se sada razmatra suspenziju nekih studenata sa faksa. Došao je i tvoj predmet na dnevni red.
Aleksandar: Kakav moj predmet?
Lidija: Pa ono što su te uhvatili kad si ispisao koji profesori su pederi u WC-u...
Aleksandar: Pa šta je bilo?
Lidija: E, to je duga priča, a ja sada...
Aleksandar: Govori!
Lidija: Skrenula mi je pažnju da je bitno da se preduzmu odlučne mere protiv huligana, i ja se sa time i inače pomalo slažem. Sad, rekla mi je i da će me smeniti ako budem kategorično protiv...
Aleksandar: I!?
Lidija: Pa ništa. Izvini, morala sam da se saglasim. Bićeš suspendovan jedan semestar.
Aleksandar: Čekaj, ti si se saglasila?
Lidija: Pa, rekoh, onako bi me smenili, a tek su prošli izbori...
Aleksandar: A mene ne bi suspendovali da se ti nisi saglasila?
Lidija: Pa ne, ali pazi, to što si...
Aleksandar: Ja sam budala! Znaš! (besno) Ćao!
Lidija: Sale, gde ideš!? Stan...
Aleksandar (sarkastično): Slušaj, srećo, nemoj nipošto da me zoveš do početka treće ere!