Hipotetički gledano, može da se desi svakom našem potomku.
Recimo da si kobjašnjavao defkama, postovao na različitim forumima, objavljivao na netu pod raznim pseudonimima, ali bez veće pažnje šire javnosti. Bio si neshvaćen, ako me razumeš. I onda ti isteklo vreme, otegao si papke, predstavio se. Niko sa neta ne zna ni ko si, ni da si pokojni, tvoj provajder se ubrzo ugasio, a i sve IP adrese su prebačene na IPv6 format. Zatire ti se svaki virtuelni trag. Što si bio - bio si.
Godine 2167. tvoj potomak pubertetlija, između dva drkanja na Ćićolininu čukunčukununuku, uzme da brlja po bekapovima hardova od pre sto pedeset godina. I u nekom zabitom folderu, između porno klipova od 10 sekundi i mp3-ja Žareta i Gocija, nađe veliki broj tekstualnih fajlova pisanih u nepoznatom editoru. Skapira da to mora da je trućao neki njegov daleki predak, prebaci u Vord 2168 i počne da iščitava. Kako nema vremena za toliki materijal, kompresuje 250 giga u 1,2 kilobajta i snimi na gadžet 2h2 milimetra. Kasnije dok sedi u gradskom letećem prevozu iz pograničnog dela Srbije, južnog Frankfurta, ka univerzitetu u Lajkovcu, na prozorskom staklu laserski projektuje tvoje pisanije i nastavlja sa čitanjem. Pored njega slučajno stoji iskusni urednik renomirane izdavačke kuće, kome tvoj potomak naravno nije lud da ustane i ustupi mesto, jer krv nije voda. Matori krišom čita redove na staklu, i dok mu vilica zjapi od oduševljenja, on pada tvome potomku na grudi i kliče:
- Mladiću, ti imaš redak talenat!Mali kapira sve iz cuga, jer, opet, krv nije voda, i dogovara sastanak sa urednikom. Ostalo je buduća istorija. Potomak ređa izdanje za izdanjem, snimaju se filmski i ostali spektakli po scenarijima na tvoje umotvorine, na Mesecu se otvara zabavni park sa tematikom tvoga žitija. Turističke agencije mlate pare za ture na Mars u obilazak javnih kuća sa ravama koje si ti opisao. Na Veneri, bregovi dobijaju imena po tebi i tvojoj lozi.
Potomak ti, u znak zahvalnosti, pravi mauzolej koji se vidi sa Plutona, na obraslom groblju između rudarskih kopova u nenaseljenoj Šumadiji i konačno svrstava tvoje prezime u red buržoaske vlastele, tj. piša po sirotinji. Tvoju zaostavštinu krčme generacije i generacije, a možda i danas to rade, ako nisu umrli.
