Nepotrebno znanje
Zanimljive stvari za zaludne ljude. Možda i nisu zaludni, ali neka daska im sigurno fali - kažem ovo iako se i ja pronalazim. Zapravo, svako se može pronaći u ovoj priči sa nekom potpuno nebitnom i para nevrednom informacijom, kojom može, čisto ponekad, da ispadne kul (da ne kažem - pametan) u društvu. Ako ima društvo koje će to da ceni.
Ako ima bilo kakvo društvo, kad bolje razmislim...
- Učiš li ti šta?
- Trudim se, mada ne volim da učim mnogo odjednom.
- Zašto?
- Imam utisak da će se sve ono što znam izgubiti ako pet sati dnevno odvojim na neke integrale, epsilon okoline i aditivne formule. Jednostavno je mnogo.
- A šta je to što "znaš" a tako se plašiš da ga ne izgubiš?
- Šta znam? Znam da je Tadž Mahal izgrađen 1630. godine i da ga je izgradio Šah Džahan za svoju ženu. Znam da je glavni grad Hondurasa - Tegusigalpa. Znam da je najveća dubina na svetu Marijanski rov - 11510m. Znam da je Mont Everest visok 8848m. Znam da su tri grane Budizma - hinajana, mahajana i tantrizam. Znam da je stručni naziv za upalu očnih kapaka - blefaritis. Znam da je glavi grad starih Asteka bio Tenohtitlan. Znam da znam slepo kucanje. Mogu sa ovih deset prstiju još tri sata da kucam o svim glupostima koje su zauzele poneku fioku u mojoj glavi. Znam sve to i ne znam ništa ustvari. Znam doduše to da će biti ljudi koji će naći nešto smešno u tome što ja to znam. Znam da sutra možda niko neće hteti da priča sa mnom jer ću se "praviti pametan" ako pokušam da objasnim ko je Marija Kiri i zašto je vic smešan kad deca kažu da je to zapravo Maraja Keri. Zašto ti uopšte pričaš sa mnom?
- Ja sam tvoj izmišljeni prijatelj. Znaš to i sam.
- Znam, al' koj' će mi kurac...
