Ovo je radnja kojoj pribegavaju direktni ili dalji potomci pokojnog estradnog umetnika Nina, koji je jednom prilikom,po nepisanim izvorima, uspeo da istera aždaju iz pećine, iako to pre njega nije uspelo Bati Živojinoviću i Supermenu zajedno, samim time što se pojavio u istoj aždaja je pobegla glavom bez obzira uz povike ''jebem ti sunce, koji seljak''.
Naime, grupa lokalnih samojeda kad zaposedne astal u kafani, i samim tim sebe zamišlja sa desne strane Arkana, neophodno je da naglase konobaru koji služi u tom delu kafane, da ne kažem u toj karauli kafane, da ni slučajno ne skloni ni jednu flašu sa stola, uglavnom zidarskog piva od pola litre, jer sve ostalo nije za mudonje, a i koju bi funkciju vršila prazna čaša od dva deci u kojoj je bila rakija. Neki bi mogli da pomisle i da je sok, šta su onda tek uradili?
I onda, tamo oko pola 2-2, kad već debelo zakrvave očima, i skoro praznih novčanika gledaju u dijapazonu od 360 stepeni oko sebe, ko sve gleda u njihovo umeće i moć. Očekuju i neki pogled ženske jedinke, ali pre će dočekati da se Mladić preda Hagu, nego gorepomenuti pogled.
Ej matori, jebem ti sunce puna kafana! Šta ćemo?
Ej, znaš da Jovica ovde uvek izlazi, ajmo krug da vidimo da nije tu, pa da stanemo kod njega za sto!
'sti normalan kretenu, pa on i oni njegovi avlijaneri ne daju konobaru da im sklanja flaše sa stola, pa tu nebi stao da celu noć pijemo džabe!!
