Pozajmite nekome nešto na samo dva dana i tog trenutka ne možete da spavate zbog toga što razmišljate da li taj neko na pravi način koristi vašu stvar.
Žena: Uđite doktore, ovamo je Dragoslav u sobe.
Doktor: Stanite gospođo, da popričamo nas dvoje u hodniku, šta je Dragoslavu?
Žena: Seo u ćošak, skupio kolena, prigrlio i' i sve se trese ka' topola kad udari vetar. Niti spava, niti jede, crvene mu oči, decu ne prepoznava, ne znamo što da mu radimo.
Doktor: A, koliko to traje, kad je počelo?
Žena: Ima, nekoliko dana. Mi mislili će da prođe to, ali on je ovakav od onomad kad je dao komšije onu našu motornu kosačicu da kosi međak.Žena: Dragoslave! Došla ti je poseta!
Dragoslav: (Ustaje, prvi put posle 3 dana) Kuj je to, je l' to Mile Žikicin doneo kosačicu? Je l' mi je istupio nož? On ne pazi ni svoje, a kamo li tuđe. Koji me vrag ujeo da mu pozajmljujem?!
Žena: Nije, Dragoslave, doš'o ti doktor.
Dragoslav: (Ponovo se vraća na staro)
