Nisam uopšte MISLIO.
- E, draga...
- Kaži, dragi...?
- Ovaj, vidi, nešto sam razmišljao...Kum i ja smo pričali pre par dana i ima taj neki lokal na Makišu, kod šljunkare...Misl‘m, to je nekada bila kafanica pa je izbio požar...ne, prvo se gazda obesio zbog dugova pa je onda izbio požar...ali kad bi je sredili bila bi k’o bombon...
- Slušaj, Dragoslave...Oprostila sam ti tvoju rodbinu iz Like, svadbu pod šatrom ‘mesto u „Metropolu“ i to što si promašio porodilište kada sam ti rađala sina. Progutala sam tvoje automobile, motore i bušne, kradene čamce. Svarila sam čak i tvoje roditelje sa sve slikom Tita na zidu i pljuvanjem moje familije samo zato što je moja, ali...Ako i dalje budeš nastavio da razmišljaš ubiću te istim onim trofejnim pištoljem kojim mi je tvoj otac pretio kada nisam htela našeg sina da nazovem po njegovom „djeda Manetu“! Jasno?
- Da, draga...
