Kad se okupi neko veće društvo problem uvek predstavlja izbor muzike koja će ići u pozadini. Jedni bi neku elektroniku, drugi mjetal, a treći opet neku MTV muzikicu. U takvim situacijama najbolje je pronaći kompromis u vidu muzike koju niko ne sluša, ali koja nikome ni ne smeta. To su, uglavnom, politički korektni bendovi, neutralnog zvuka koji se najčešće opisuje kao rok, bendovi koji nisu dotakli ni jednu subkulturu, ali su ostvarili neku generalnu popularnost. Uz njihove pesme niko neće krenuti da vrišti "de me nađe!" i da se busa u grudi, ali par ljudi uvek mumlati sebi u bradu melodiju iz pozadine.
- E, aj iskuliraj sa tim drvljenjem...
- Pa šta da pustim?
- Neam pojma, nešto što svi vole... REM, Bič Bojse, jebem li ga...
