Kad na četvrti sprat nosiš televizor a opasno ti se prikenja. Toliko opasno, da u momentu kad stižeš pred vrata, više ne smiješ da napraviš ni jedan korak, nego moraš da staneš i stisneš guzne mišiće.
Mogao bi laktom da pritisneš kvaku, sitnim koracima uđeš u stan, nekako se rješiš televozora i odeš da napraviš genocid u toaletu - mogao bi, da su vrata otključana. Pošto naravno nisu, ti to moraš da učiniš, za šta moraš lagano da spustiš televizor na stepenice, nađeš ključ ( koji je redovno u poslednjem džepu u koji posegneš), pa tek onda da uđeš. Da bi spustio televizor na stepenice, moraš da se sagneš. Ako se sagneš, guzni mišići popuštaju, i zna se šta slijedi.
Pa ti sad biraj!
Il' da se ponašaš kao da je televizor od gume, ispustiš ga na stepenice, i tako izbjegneš pune gaće, il' da zajebeš čast, usereš se, i tako spasiš televizor.
"Komšija, zašto stojite pred vratima već pet minuta sa tim televizorom u rukama?"
"Ma nemam ključ, čekam da neko od ukućana stigne..."
"Pa dobro, al' mogli ste barem da spustite TV, vidite da ste se preznojili...promaja će da vas u'vati!"
"Ma neka, brzo će oni...ako samo možete da mi obrišete znoj sa čela, ide mi u oči."
