Opisivanje individue, najčešće ženskog pola, koja je društveno (ne)prihvaćena zbog svoje sklonosti ka histerisanju i afektiranju, koja se, inače, smatra neizlečivom bolešću.
Bolesti podležu osobe starosti od 12 do 19 godina, u devedeset odsto slučajeva, i ista se, od generacije do generacije, manifestuje na različite načine:
1. osobe od 12 do 14 godina:
-MAJOOOO, ENO GA VULEEEE, AAAAA, POGLEDAO MEEEE!!!
-Ne seri Marina, gleda u Anastasiju, iza tebe je. (on zapravo gleda u Anastasijinu bulju, ali one toga još nisu svesne)
2. osobe od 15 do 17 godina:
-Čkoma, imaš upaljač?
-JEBOTE, DA LI TI IZGLEDAM KAO PUŠAČ? Ne, stvarno, je l' misliš da pušim? Ajde pogledaj me i reci mi da li ti izgledam kao jebeni pušač?! U kurac, NE PUŠIM, JEBENO ME OSTAVI NA MIRU!
-Okej je, samo sam pitao imaš li upaljač.
3. osobe od 18 do 20 godina:
-Nikola, izađi napolje.
-Zbog?
-Pričaš. Izađi malo, ohladi se, ometaš mi čas.
-MA NEMOJ?! JA TI OMETAM ČAS?! JE LI?! A TO ŠTO JA PO CEO DAN SLUŠAM TVOJE DŽAFTANJE, TO NEMA VEZE?! Ne, ja jesam učenik, ali tvoje ponašanje kao profesora je neprihvatljivo i uvredljivo! Kako si tako bezobrazna bre, imam i ja neka prava u ovoj školi valjda?! I pravo da me JEBENO POŠTUJU BAR JEDAN DAN!
-IZLAZI NAPOLJE!
U početnoj fazi se za ljude koje ni Haus ne bi izlečio kaže da su u pubertetu. Onda da su u adolescenciji, što je, šatro, nastavak istog.
Tek posle srednje se skonta da se sa takvom boleštinom ni Gregori nije sreo.
