U filmovima za starije od 18 godina često je viđen motiv gde glavni junak po izlasku iz zatvora od silne suzbijane požude obljubljuje prvo žensko koje mu padne šaka. Činilo ti se čak i prilično verovatnim jer si poslednji put jebao tako davno da ti ni Ruška Jakić više ne izgleda kao oveštala babuskera a osmeh bucmaste sredovečne kasirke u maksiju ne deluje ti isključivo kao izraz zahvalnosti zbog pripremljenog sitniša. Ipak... kad pogledaš ono što ti je došlo na očajnički blajnd-dejt i sedi kao čuma preko puta, ruka ti nevoljno krene ka šardoneu, ne, samo požuda očigledno nije dovoljna.
Razgovor tako teče, jedna čaša smenjuje drugu... oči ti nikad nisu bile zamagljenije a pogled bistriji, primetio si kako svetlucaju kapi večernje rose na ivici fenjera koji visi ispred ulaza, kako je kelner odjednom postao ljubazan a biftek idealno pečen, video si okom sokola koliko dobru malu je onaj čvarak dva stola od tebe doveo da bari... skot talični. Onda ti se pogled vratio sedištu s druge strane stola i refleksni grč u momentu ti je stegao grlo kako biftek i gorgonzola sos ne bi izleteli napolje u strasnom zagrljaju.
Na tvoj signal za još jednu flašu kelner je odjednom postao užasno zaposlen a šef sale naglo se izgubio u mraku špajza ostavljajući te usamljenim i napuštenim kao prvog dana škole pred namrgođenim učiteljem i gomilom zajapurene dečurlije koja ti se smeju. A kao bubašvaba zabačenim ćoškovima tvog uma gamizalo je saznanje da se neko gore sve vreme suzdržano kikoće na tvoj račun. Koliko god da te kopkalo ipak nisi bio potpuno ubeđen da li uopšte želiš da shvatiš vic, ionako je previše mirisao na romantične komedije Bena Stilera.
A onda je kroz izmaglicu mirišljave sveće u obliku anđela do tebe doplutao osmeh na koji jednostavno nisi znao kako da odgovoriš, jer, po svemu sudeći... ni vino nije dovoljno.
