Jednostavno je tako. Koliko se svi trudili, dobro većina, da pokusamo da ispunimo svoje snove, želje, prohteve i slično, ništa od toga ne može biti izvodljivo bez para. Da odeš sa tečom na prljavi kanal na pecanje, trebaju ti pare. Za crve, gliste, gajbu piva, paštetu za doručak. I jebeno je tako. Da se može od ljubavi živeti, to bi bilo slatko i bajno, ali jebena je činjenica da ako hoću devojku da odvedem na sladoled kod Rize šiptara, da mi trebaju pare.
A valjda da se živi od ljubavi, možda bi se više i voleli, ko zna...
Sine, znaš kako je mala do jaja! Ma boli me kurac, idem kod nje u Prokuplje! Šta ću ovde?
Jesi ti normalan magarče jedan, pa jel čuješ sebe, pa do tamo ima 3 nedelje jahanja!! Bolje se urazumi i počni da radiš kod ujaka u radionici, i ovako si jedva osnovnu školu završio! Tri godine nisi mogao da ukapiraš drugi Njutnov zakon!
Ma boli me tuki za Njutna, znaš kako sam se primio! Ne pada mi na pamet da ostajem ovde! Odem lepo tamo, kaže da ima kuću od pokojne babe, do jaja!!
Pa od čega ćete živeti somino? Od vazduha?
Brate, vidiš koliki si ti seljak, ja nisam materijalista kao ti, meni pare nisu bitne! Bitno je da se volimo!
Ma volite se vi kolko oćete, ali bez para ni u crkvu ne mož' da odeš, a ti samo kenjaj!
