Sve se dešava sa razlogom. I posledicama, naravno. Pogotovu u selu, gde ništa ne može da se sakrije.
Nasuprot gradskoj sredini gde ima svašta i naoko (ali samo naoko), svako gleda svoja posla, selo živi za lascivne priče kad pukne bruka.
- Je l' ćero, što'no laju kučad svaku noć kad otidneš da legneš?
- Ne znam, mamo, očiju mi.
- Nije to bez ništa.
- Mirno spavaj, nano.
--------------------------------------------------------------------------------------
- Milomire, nana mi nešto sumlja, treba da prestanemo da se jebemo po mesečine.
- Nemo' Stamena, k'o boga te molim, vidi ga kaki se udrvio.
- Aj' dobro, al' neće to da ni prođe bez ništa, osećam.
------------------------------------------------------------------------------------
- Milomire, bagro, silaz' sa tavana, znam da si gor'! D'ideš odma' da mi vodiš onu kurveštiju iz kuće dok se nije okopilila, da ne vadim tandžaru. Ovo neće da prođe bez ništa!
