Kada želimo da objasnimo da je film dno, ali ne ono Majkl Dudikof "Američki nindža 48 - Osveta romulanskih Jakuza" dno koje svi volimo, već apsolutno metafizičko dno stvaralačkog uma, neobjašnjivi izbljuvak nadrkanog studenta režije sa kompleksom boga u crnoj rolci, *figurativno uzima dah*, kažemo da je to ostvarenje toliko nemoćno u pokušaju da kod zdravorazumne osobe izazove bilo kakvu emociju da ga ne bismo pustili ni na "televizorima" međugradskih autobusa, gde ne bi mogao da uspava ni stoletnu babu sa tri kokoške u kavezu već bi čak i ta baba ustala i gnevno izjavila:
-ALO! SINE! PA KUD PUSTI OVO ĐUBRE NA EKRAN?! ČU LI TI ZA KONČALOVSKOG? ZA SKORCEZEA? ZA NOLANA? OVO BRE NIJE NI ZA OVU TVOJU ŠKLOPOCIJU! GASI TO BRE I PUŠTAJ NEŠTO ZA LJUDE A NE ZA ŽIVINU PRED KLANJE, NEMO' MI TU VREĐAŠ INTELEGENCIJU!
