Leglo joj je k'o šamar budali. K'o prva cigareta posle jela strastvenom pušaču, k'o prvo pušenje tinejdžeru u školskom VC-u koji je šmugnuo u sred priče o aldonima i ketonima.
Kažu da slika govori više od hiljadu reči, a nigde ni govora o gromoglasnom pozdravu želuca u trenutku dok se naslađuje i pušta želudačne sokove da razgrade arome koje vade dušu iz najdubljih depresija i patnji. Pozdrav koji svaka domaćica bez predrasuda o "finim" manirima za stolom može da shvati kao vatromet užitka i prinošenja žrtvi njoj, kuvaru čije su spretne ruke dovele svaku ćeliju u telu u stanje ekscitacije.
Međutim, ženski podrig je svojevrsna stvar. Društvo kaže da je gadno čuti ženku kako ispušta zvuk ranjenog jelena, ali uvek ima onih primeraka koje prkose socijalnim zakonima i koje se ne libe da u stilu pravog drpam-se-za-jaja muškarca opale jedan rafal, 'nako muški. Ponekad to dođe neodoljivo kao prva kaka novorođenčeta, koliko god grozno bilo. Dokaz je poverenja i otvorenosti, surove, realne slike o tome da smo na VC šolji svi pogrbljeni, makar krasili i duplericu novogodišnjeg izdanje Plejboja.
- Jesi smilio gde ćeš da vodiš Jecu za prvi sastanak?
- Ne znam, mislio sam da odemo na jezero, da šetamo... Malo romantike na vodi, osamljeni negde, ovo-ono.
- A bre, inovativan si k'o šalteruša. Dovedi je gajbi, spremi joj neka suva rebra u rerni, zalij dvolitrom piva, ili vina ako je baš iz Finske, i da vidiš kako će da puca romantika, ako me razumeš.
- Stvarno? Šta je tvoja rekla?
- Nije rekla ništa, podrignula je samo. Slađi prizor u životu nisam video. Tu smo razbili sve inhibirajuće barijere, tako da sam prvi blajv dobio koliko sutradan dok smo se kod nje na gajbi takmičili u pljuvanju u dalj sa terase.
