Prijavi se

Nije rekla ništa, podrignula je samo

messalina 2011-10-30 16:00:11 +0000

Легло јој је к'о шамар будали. К'о прва цигарета после јела страственом пушачу, к'о прво пушење тинејџеру у школском ВЦ-у који је шмугнуо у сред приче о алдонима и кетонима.

Кажу да слика говори више од хиљаду речи, а нигде ни говора о громогласном поздраву желуца у тренутку док се наслађује и пушта желудачне сокове да разграде ароме које ваде душу из најдубљих депресија и патњи. Поздрав који свака домаћица без предрасуда о "финим" манирима за столом може да схвати као ватромет ужитка и приношења жртви њој, кувару чије су спретне руке довеле сваку ћелију у телу у стање ексцитације.

Међутим, женски подриг је својеврсна ствар. Друштво каже да је гадно чути женку како испушта звук рањеног јелена, али увек има оних примерака које пркосе социјалним законима и које се не либе да у стилу правог дрпам-се-за-јаја мушкарца опале један рафал, 'нако мушки. Понекад то дође неодољиво као прва кака новорођенчета, колико год грозно било. Доказ је поверења и отворености, сурове, реалне слике о томе да смо на ВЦ шољи сви погрбљени, макар красили и дуплерицу новогодишњег издање Плејбоја.

- Јеси смилио где ћеш да водиш Јецу за први састанак?
- Не знам, мислио сам да одемо на језеро, да шетамо... Мало романтике на води, осамљени негде, ово-оно.
- А бре, иновативан си к'о шалтеруша. Доведи је гајби, спреми јој нека сува ребра у рерни, залиј дволитром пива, или вина ако је баш из Финске, и да видиш како ће да пуца романтика, ако ме разумеш.
- Стварно? Шта је твоја рекла?
- Није рекла ништа, подригнула је само. Слађи призор у животу нисам видео. Ту смо разбили све инхибирајуће баријере, тако да сам први блајв добио колико сутрадан док смо се код ње на гајби такмичили у пљувању у даљ са терасе.