Numera koja je promovisala malog, proćelavog ganfera-mudžosa-šibicara u kralja srpske estrade početkom 90-ih.
Jebi ga, tematika tako rasprostranjena u nas, nije moglo da omane. Navat'o si, siroma', nekako tu mučenicu što ti je skinula mrak u dvaesdrugoj, a ti je, domaćin, odma' vodio kod ujaka na slavu i kod tetke na Trojice. Keva ti se sita sa njom istoroče kad ova pozove na fiksni, ćale ćuti, al' milo mu što jebuckaš, dakle peder nisi. Deda degustira radžu iz davno zapečaćene buradi, a baba samo slini i briše suze krajem od marame, štono kaže Šaban, istinski ljkra, jakako.
Ipak, život je to, prijatelju, ispostavi se malo kasnije da je ta fina i obrazovana cura iz čestite familije u stvari jedna obična nepismena dronfulja od oca potkivača i alkosa i majke aljkavuše i profuknjače. Sad već ujak i tetka peru sudove iz kojih je ona jela domestosom, majka se žali da je oduvek bila lakoverna, jer kako bi se drukčije i udala za tvog oca, matori veli da je on to sve znao od prvog dana, al' nije hteo da ti kvari mrs', deda dosipa od ovogodišnje jer ''bure sve popi'', a baba i dalje samo slini, i to još jače.
E sad, svima je njima žao, al' tebi što je žao, pa to nema u državi. Mnogo ti prirasla za srce, navik'o si se da ga mećeš redovno, a i dosadno ti pomalo. Sad opet treba da smišljaš odgovor na babino: ''Ka'će se ženiš, još samo to da dočekam pa posle mogu dumrem''. A 87 skrkala u dupe, treba i praunuče da dočeka valjda. Još samo to.
No, jebe se tebi za staramajku, ti vino piješ, suze roniš, nalaze te pod astalom, zadnje pare daješ na muziku da ti sviraju ovu pesmu, a piješ na recku.
Na sve tvoje muke, kako to obično biva, čuješ da se fuksa udaje za polumozgaša iz prigradskog naselja, i opet svi žale, al' nikom nije kao tebi ža-a-a-o.
Pa, brate, ko te jebe kad si sentimentalac.
