Ono što nas čini ljudima, jeste činjenica da u istim situacijama reagujemo na različite načine. U odsudnom trenutku svako zalazi u svoje iskustvo i svoje sjećanje. Svako pokušava da na najbolji način iskoristi svoje znanje i vještine da bi se konkretna situacija završila na najbolji mogući način.
A: Care, čuh da te traži Žile iz teretane. No vidim da te i pronašao.
B: Strašno zanimljiva situacija. Vidim ti ja njega kako kreće put mene. Zajapurio se sav, stegao šake, ko Jabukomen izgleda. Ja bio u vceu, umivao se. Prilazi vratima, rotira se za 90 da može da prođe...
A: Pa jesi odvalio lavabo i ljuštio ga po glavudži?!
B: Čekaj. Ulazi on, počeo da viče nešto, ' A ti je muva..., za sisu... dupe... ' !
A: Jesi mu rekao, ' Jebem te u usta, meni si došao u moj kraj?! '
B: Stani, bre. Vidim ga koliki je i sjetih se bukvara i šta da radiš kad ti dođe medvjed. Pošto nisam imao drvo u blizini, rekoh da se pravim mrtav. No mi nije povjerovao, jebiga.
