Izjava kojom sagovorniku nagoveštavamo da bi trebalo da se još malo pomuči pre nego što mu učinite to što traži.
- Buraz, opet sam pao ispit kod Milančeta.
- Ma da li si ti lud? Zaboravio si čarobnu reč da kažeš?
- Kako znaš? I on me je to isto pitao pre nego što mi je vratio indeks.
- Da ti tvoj drug kaže, aj sledeći put stavi 100 evrića unutra i problem rešen.
. . . . . . . . . . . .
- E, mala, priča se da se ložiš na bajke, čarobnjake i tako te stvari, pa ono, ako si raspoložena da te odvedem na jedno lepo mesto, nije daleko, čeka nas moj ćilim ispred, treba samo da pređemo preko 7 gora i tu smo. Imam lepu vilu, i puno patuljaka ispred. Budi moja princeza večeras. A, šta kažeš? Inače, ja sam Merlin, drago mi je.
- Milena, ali svi me zovu Rada, drago je i meni. Ne razumem samo jednu stvar, kako si uspeo da se voziš ćilimom, i odakle si ti kad si toliki put prevalio?
- Ma ja sam to samo metaforički rekao, ćilim je ustvari moj avion a...
- Ajde Merline, rado ću poći sa tobom, ne filozofiraj previše.
Lijepa ili čarobna, ma to je to. +