Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.
- Iju Mile! Ta ko nam sad to kuca u devet noću na šolukatre? To nisu čista posla!
----------------------------------------------------------------------
- Di ćeš sad derane u 9 noću?! Čestit narod ne ide da orca u ovo doba!
Vreme kada možete videti koliko zaista imate buba u kući.
Omiljeni deo dana za učenje svakog tinejdžera, iako ga nijedan još nije iskoristio.
14:00
- Uuu, posle kad budem učio, razvaliću se. Ima da naučim sve lekcije i ne jebem, ima da dobijem 5!
16:00
- Uuu, ček da odgledam Belu lađu, ima vremena za knjigu.
20:00
- Coa, ej, 'oćemo kanter?
23:00
- Učiću posle, da vidimo šta se radi na Vukajliji.
05:00
- E jebiga.
Veza
- Kevo, šta ima za ručak?
- Nemoj ti meni šta ima za ručak, tri'es godina imaš a samo ležiš i bogu dane kradeš. Što nisi k'o komšija Perin mali, završio višu mašinsku i vidi ga sad, zaposlio se preko noći.
Ležiš u krevetu. Raspao se, ima deset godina, ali novi skup, jebem ti ikeu. Vruće je, znojiš se. Ne možeš da zaspiš da li je od vrućine, ili kaslja prouzrokovan duvanom najgoreg kvaliteta, za koji kriviš nato bombe. Češeš se po mudima, jer je udobnije spavati bez gaća. Okrećeš se prema zidu na nekih 30 sekundi jer, jos uvek pijan sa ručka kod ćaleta gde si ga slagao da ti ne treba para opet, tripuješ onog akrepa iz novog američkog horora u sobi kako te gleda. Vraćaš se na ledja i golim vratom osećaś vrelinu oznojenog jastuka. Okrećeš jastuk debljine flis papira na ,,hladniju" stranu u nadi da će to pomoći ali avaj. Svetla stalno prolazećih kola te podsećaju kakav si jadnik bez socijalnog života koji subotom uveče spava u deset. Setiš se *, jedine žene koju si ikada voleo, a koja te ceo život gleda kao druga. Uz dubok izdisaj na nos psuješ tiho državu i život, jer ko je drugi kriv. Pre 5 godina bi ti se na pomisao na nju suza skupila u oku, ali prešao si i tu fazu. I tada ga čuješ. Ubica nedužnih miliona ljudi, koji tumara u mraku tražeći sledeću žrtvu, posetio je i tvoju sobu. Komarac. Osećaš kako ti pritisak skače. Ona raid tableta,odavno bela, koju si ukljucio u struju po tridesetu noć za redom te ne čudi svojom defektivnošću. Isprva ne činiš ništa, iskusan, znajući njegovu strategiju. Uobičajeno sleće ti na uvo. Pokušavaš da ga hitrim pokretom glave prilepis za rame, ali dzaba. Sledeći put sleće ti na desnu ruku. Levu prebacuješ preko stomaka i udaraš se po desnoj šaci misleći da si ga ubio. Smiruješ se na nekoliko minuta, kad odjednom, kao tihi vetar, osetiš blago peckanje na kraju desne noge. Očešeš je o čaršav misleći da je neka mrva ili dlaka u mraku i svrab prodje. Posle nepunih 30 sekundi, svrab se pojačava i ti savladavaš lenjost i pružaš ruku dole, dok nogu podižeš, kriveći se kao kifla da bi se počešao i sa besom shvataš da te je govnar mali ujeo. I to tu gde najviše svrbi. Ovo je bila kap ugnjetavanja koja je prelila čašu mizernog života. Ustaješ i pališ svetlo, mahnito se osvrćući pokušavajući da se privikneš na iznenadni nedostatak mraka, i ugledaš ga. Na abažuru od lampe koji si poklonio kevi za pretprosli 8. Mart, a ona vratila tebi za rodjendan misleći da joj je komšinica od prekoputa kupila a ne ti, govno malo stoji na svih šest, tapkajući cevčicom pokusava da probije abažur lampe, misleći da je ljudska koža. Grabiš večernje novosti od zime koje su ti služile da na njih staviš mokre cipele u snežnim noćima i,jednom rukom pridrzavajuci lampu da ne padne,koja ti je draga, uprkos majčinoj bezobzirnosti, i spljoštavaš ga ostavljajući mrlju krvi sa nožnog palca na novinama. Već naviknutim pokretom gasiš svetlo pri leganju u krevet, i uprkos nesnosnoj vrućini zaspiš, zadovoljan, ni ne sumnjajući da je neka viša sila poslala tog slabog protivnika,nad čijim bi se ti lešom osećao kao pobednik i time odagnao svu setu i čemer iz života, bar do jutra.
Ono preko čega su kontravezni biznismeni u Srbiji došli do kinte.
1- Odakle ovom indijancu, lova? Nije imalo za šta kuče da ga ujede do pre par godina...
2- Preko noći.
Deo dana kad sve što je mračno ispliva vani
Upija boje, crna i mekana. Stvorena zbog lepote zvezda, čekana zbog crvenog neba. Odrekla se snova da tišina živi u miru a svetlost u raju. Pusta i bogata postoji kao misao i kao trenutak u večnosti vremena. Tamna ljubavnica svetlosti, bestidna i lepa, osuđena na smrt i vaskrsenje kao Bog. Dar čulnosti, noć, spava u oku čoveka ali ne sanja zbog ljubavi prema danu. Dolazi lagano, zavodi i opija. Leži na rukama zvezda i misli o lepoti dana. Tajna kao požuda.
Deo dana kada se sve radnje, koje za vreme obdanice izgledaju opšte nenormalno i nemoralno, čine potpuno u redu. Za ovu pojavu je verovatno zaslužna rotacija Zemlje, mada i rotacija u mozgu koju izaziva C2H5OH.
