Fiktivan lik koji objedinjuje sve one humka parcelisane devojke, bilo debele, mršave, lepe nalik ukrajinskoj postčernobiljskoj misici, krakate, estetski unazađene za narednih pet generacija svog potomstva.
Nosata Živana je ona na kojoj se probijao led, prva hvatačina za butkicu, stidljivo štipkanje za bradaju, poljubac, blajv prvenac, bućkanje somića.
Davala bi, bez obzira što joj je neko glupo dobacio da može da puši i po kiši,
jer ona je uživala u ulozi plodne majke venere koja seksualno zadovoljava svoje podanike. Njišući svojim preraslim, neproporcionalnim kukovima, gordo je vladala svojim promiskuitetom, bacajući u senku čak i pičke vrste Bejsindžer Kim.
Svako društvo je svojevremeno imalo svoju Živanu. Neke su se odveć mlade udale i nakotile novo leglo budućih radodajki, a neke su odrasle i propagiraju feminizam defilujući gradskim kordoima povremeno se i dalje lucidno tešući.
-Šta ti je sa burazerom, nešto se smorio, rekoh da ga pošaljem po pivo?
-Ma, još nije skinuo mrak, a ulazi u osamnaestu.
-Pa što ne kažeš, daj da zovemo nosatu Živanu.
-Ništa od toga, udala se, ima pet godina.
-Ne seri, ko oženi ono, jebem li ti, al' nema veze ima ona tipa Živana mala sisata, će sredimo nešto. Mali, aj po pivo, veverice suva, pa te vodimo posle na jedno mesto.
