Mesto gde si naučio da drugome podmetneš nogu, skloniš stolicu kad ovaj hoće da sedne, čupaš devojčice za kosu, viriš ispod suknja vaspitačica, gađaš praćkom, praviš se da spavaš, da upropašćavaš drugome crteže i radove od plastelina, da lupaš kašikom i viljuškom po stolu i da Deda Mraz ne postoji.
mesto gde žurka može proći bez alkohola.
je rešenje ako nema boljeg.
Nema ničeg dobrog u tome da svoje dete ostavite drugima da pola dana brinu o njemu, hrane ga, presvlače, uspavljuju i još kobajagi vaspitavaju.
Nema.
Hotelski mini-bar gusto populisan unučićima raznih vrsta i približno istih uzrasta.
"Obdanište", još poznato i kao školica, je mesto gde je uvek bilo nekoga. Naravno, pre ekspanzije PESa i računara uopšte.
Svako ima svoje "Obdanište", to je ono mesto gde si išao kada ti je bilo dosadno, samo staviš špil sa jugi-kartama u džep, i odšetaš se do svog "Obdaništa", jer tamo sigurno ima nekoga ko hoće da ih igra sa tobom. U "Obdaništu" se sklapaju nova prijateljstva, razbijaju zubi onda kad ti tvoj drug nabuva loptu u facu, lome bej-blejdovi, i kradu jugi-karte.
I ako postoji priča da je "Obdanište" opšte mesto sastajališta narkomana, nikad nisi stigao da to utvrdiš, jer te je mama zvala na ručak(sto mu albuma za svetsko prvenstvo 2006, zar mora baš onda kad je najzanimljivije?)
Svako ima svoje "Obdanište", ali ne "Obdanište" u smislu ustanove za čuvanje dece, već "Obdanište" u cilju mesta gde ideš kad ti je dosadno, sa ciljem da ti više ne bude dosadno. To obdanište može biti komšijin voćnjak, brdašce(ono gde ideš da se kliskaš kad Veliki naprave led), teren za mali fudbal...ko zna kakva se "Obdaništa" postoje?
