Svi mi koji, kada otvorimo garažu ne ugledamo 5 najnovijih modela automobila već prašnjavu Zastavu 101.
Svi mi koji ćemo i ove godine Dubai i Haiti videti samo na slikama.
Svi mi koji se brčkamo u đakuziju sa dobrom cicom samo kada smo u ne-REM fazi sna.
Svi mi koji za doručak hasamo burek i jogurt, a ne kavijar i ostrige.
Svi mi koji pokušavamo da odsviramo 2 akorda na gitari ne bi li zadivili devojku koja nam se već duže vreme dopada, umesto da na noge dižemo masu od 1000000 ljudi za vreme koncerta.
Svi mi koji pušimo Sarajevsku drinu umesto Cohibe.
Svi mi koji pijemo Vranca u tetrapaku umesto Chardonnay-a iz 56'.
Svi mi koji novac zarađujemo napornim radom umesto lađenjem jaja.
Svi mi koji još živimo kod starih na gajbi, umesto da posedujemo vilu na obali neke egzotične države, u kojoj 5 zgodnih Havajki čeka da nas ladi listovima palme dok zavaljeni u ležaljci na drvetu slušamo Marlija i purnjamo džoint.
O cemu god da je rec, uvek postoji grupa koja je povlascena, a mi ostali smo samo obicni smrtnici.
Cekas u redu da udjes u club, prolaze dva napucana celava lika pozdravljaju se sa obezbedjenjem i ulaze, a ti ostajes da cekas jos pola sata jer si obicni smrtnik.
Crni automobili zatamljenih stakla sa plavom rotacijom na krovu, divljaju na putu, a policija ih ne dira, zasto ti to ne mozes, zato sto si obican smrtnik.
To, pa to su normalni ljudi, koji, ovaj, žive jedan, ka, kako da kažem, normalan život, razumeš.
"Mi ih nazivamo obični smrtnici, zato što, što, kažem da, to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život.
Znači nema šanse oni nikad da dožive, ni toliko uzbuđenja, ni razočarenja, ni, ni, ni lepote, ni, ni, ni, ru, ružnih stvari, u celom svom životu, kol'ko mi doživimo u jednom jedinom danu."
Bane Grebenarević, debilUbijen u 20/21. godini života.
Glumci čije pojavljivanje u filmu nije duže od 10 sekundi i završava se smrtnim ishodom.
